Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 866

Војислав Ј. Илић. | 841

Љермонтов је такође утицао на Војислава, и не само да Тамара подсећа на Тамару, а Рибар на Демона. Између Парусњ и Бродара прилична је сличност. „Источна повест“ Ангел смерши очевидно је надахнула нашега песника када је певао Колока. На дну реке је изишла из Љермотовљеве Русалке. И у једној и у другој песми предмет је исти: јунак који спава на дну реке, крај сјајних кристалних дворова, док му русалке, или бродарице виле, певају чаробне песме. Русалка пева:

Но кљ страстнимљ лобзанраљ, не зна зачњмљт, Остаетса онтЂ хладентљ MH HbMD, Онљ спитљ — и, еклонившиељ на перси ко мнђ,

Онт не дршетт, не шепчетљ во CHb!...

Залуду му поје бродарице виле, Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет. Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу спустио на груди, Баш ко бритком косом оборени цвет.

Из Љермонтова, који је живео на Кавказу и тамо заволео Исток и опевао га у многобројним својим песмама“ остала је Војиславу љубав за Исток и источњачки мотиви. Из Љермонтова су му такође и поједине речи: „удар судбине“, „млада Пери“, „призрак“.

За пуно песама Војислава Илића даје се извести из којих песама у Гербељевим антологијама происходе. Грађћанска врлина, и у замисли и у многим појединостима, изишла је из песме К. Т. Риљеева Гражданское мужевсшво. Сшарчева шШуга подсећа на „ВзгладтЂ старца на заходшцее солнце“ од И. M. Долгоруког; а Сшарач книга А. А. Григорјева подсећа на његову Сшару књигу. Његов Тасов опрошшај у главном је изишао из Баћушкове песме „Умираоици Тасст“, а нешто из Бајрона: „ИзЂ жалоби Тасса“, и то је толико да је Војислав, противно српском правопису, а према руском, задржао чак два с и у речи Тасо. Данијел подсећа на Видњиеч. Валшасара, заједно са „отроком“ и “огњеним словима“. Г. Милан