Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 867

}

LC, av

И и а - OON брег ~ и Д Би 3 ита а у e ~. = | 1 16 п 4 ЕРИЋ 2 и С #42 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Ћурчин је показао колико је Халмов Камоенс утицао на Песника. Исто тако, почетак Оргије подсећа на Попово „Посланје кљ доктору Арбутноту“, а Брентанова Лорелај на његову „Лоралај.

На Репни, на Бахарахђ Пре много тамних лета, Волшебница жила; Где Рајне трепери сјај,

Красоп своеп чудесноп Где тихи Бахарах цвета, Сердца изљ себи влекла. — Хивљаше Лора .Лај.

П многихљ погубила Тајнама њених чари, Упти „шобви сбтеп Очаран беше тад,

Нел»зи тому ужр омло, | Многи калуђер стари Кто разт увлескел еп. ИП многи војник млад.

Има трагова из П. М. Ковалевског, П. И. Козлова, И. М. Долгрукова, и других. Негде, у целој једној песми, то је по једна реченица из кога песника. Тако, у песми Сумња, овај стих:

Искрено верује да у тихој ноћи То сам Господ иде преко мирних гора.

подсећа на један стих из Ајхендорфове песме /Лочнме голоса:

Гоеподљ IKIČTD HO BDIGHM'D TOP'b, И сепации крап благословлиетђ.

Пушкинова песма А М. А. Г-он има почетак „Умолкну скоро и“, а Војислављева Елегија: „Престађу и ја скоро“.

Могао би се навести још приличан број таквих утицаја и позајмица, и то боље но и шта доказује: да му мислени, унутрашњи живот није био особито развијен, · да му је машта било оскудна, и да је његова инвенција доста слаба.

Извесно је да му то одузима од вредности коју би имао када би се за све што је написао могло рећи да припада само њему. Али на страну схватање да је оригинал- | ност код песника врло ретка биљка, и да су баш песници које је Војислав имитовао били такође имитатори, да код Пушкина има доста Гретриа и још више Бајрона, а код. Љермонтова много Пушкина. Али када се изблиза испи- -

„а њу Žž и ки x