Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 892

_ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. | 867

Да би у том раду имала успјеха, влада кнеза Шварценберга купи око себе све виђене људе својих племена, узима их у свој савјет и тражи од њих препорука, како и шта има да се учини за народни напредак. Од Чеха долази у тај савјет Шафарик, од Словака Колар, од наших Срба Јован Суботић.

У овом дјелу с горњим насловом, које је недавно изишло у издању Чешке Академије Наука (и ако на насловном листу стоји 1903 година) изнео је Г. Карасек два израђена предлога Јана Комара за подизање и напредак

словачког народа. Било му је повјерено да да савјет и.

одговор на ова четири питања:

1, Шта треба сада у Словачкој учинити без отезања, да се Словаци увјере, да је њихова народност са мађарском не само теоретски, него и практично равноправна.

П, О организацији протестанске цркве у Угарској и дотацији њиховог свјештенства.

Ш, Увађање реда општина у Словачкој и за то потребна њихова подјела у округе и котареве.

М, Какве су мјере потребне, да словачки народ буде у будућности заштићен од мађарских нападаја, даље, шта треба наредити за школег

И он је писмено, у облику једног добро израђеног плана, и одговорио на то. Од тих одговора сачувала су нам се само два и њих овдје издаје Г. Карасек: О организацији цркве и план о школама и свој јавној настави.

Занимљиви су и врло поучни пасуси о невољама Словака. Они до тад не имађаху ниједне своје школе, народни им језик био је угушиван, (забрањивано им словачки говорити чак и на погребима), а општине растјериване. Као и сада, и онда су Мађари били заслијепљени шовинизмом, и још и онда, у оскудици правих разлога, тражили су да се за насиље правдају тим, што су Словаци непријатељи домовине, да желе велику Славију итд. То и тај горљиви шовинизам њихов и узрок су, да је Колар једном рекао: „Мпа РезГг КоПагот učinila“,

На крају има још и кратка аутобиографија Кола-

Јо