Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 897

872 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

nie mit Ungarn vereint und nicht nach ungarischen Gesetzen regiert werden solle; bei efoa emgefrentenđer defahar einer Besetzund Belgrads durch Bussland

donnant la garantie que la Serbie ne serait jamais nicorporće a la Hongprie, ni gouvernće par les lois hongroises. De plus, aa mofndre danger а'оссираПоп ае Ве!-

habe er im dussersten Fale ФШе Уаа т Везиг ги пећтеп, оћпе weiter in Wien anzufragen.* ;

grade par les MRusses, e marecha!l devait y јате entrer les froupes autfrichienmes, sans attendre I'orde * KErzherzog Karl an Simbschen, de son gouvernement.*

14 арг 1808. ; | L Arehiduc Charles au ma

rćehal Simbscechen, le 14 avril 1808... Уоу..“'Ввет. о. ге др, 205—207.

Док је, дакле, по Беровој тачној анализи, ако би настала опасност да Руси поседну Београд, Симбшен имао у крајњем случају да поседне варош и тврђаву, дотле је по Г. Ј. то имао да учини у случају најмање опасносши. Да је фелдмаршал разумео тако заповест из Беча, извесно би био збачен с положаја и стављен под војни суд! Јер би, без потребе, бацио Аустрију у једну велику политичку аферу. „Најмања опасност“ од руске окупације Београда била је већ давно ту, зато је Аустрија и преговарала са Србима да јој га они добровољно предаду, што би, за сваки случај била „олакшавајућа околност“ за њу. |

Ово је други пример, на који смо случајно опет наишли, на коме се може показати како већ поменута апсурдност система стављања примедаба, тако и површно проучавање извора. Ако читалац погледа на претходну примедбу Г. Ј. видеће да она гласи: „Ерцхерцог Карло Симбшену, 14. априла 1808. Види, Бер, наведено дело, сшрана 205—207“. Међутим писмо Симбшену је на стр. 797—1798! Али како Г. Ј. није читао ни Бера до краја, ни Кронеса о томе, он се задовољио Беровом анализом, а навео је писмо ерцхерцога Карла Симбшенњу од 14.