Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 899

874 СРпсКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Карађорђев период имамо више збирака, студија и дела него за Милошев, то је он служећи се њима, у главноме прештампавајући разне документе и преводећи туђе излагање, истерао да Карађорђев период 377 сшрана, а за Милошева, у оскудици материјала, само 775! Та се несразмера види још боље, кад се спомене да је на првих 377 страна изнесено девеш (1804—1813), а на других 175 сшрана двадесеш година (1814—1834) српске новије историје!.. Читалац ће без сумње још више потенцирати ову несразмеру, јер је свакоме познато да је Карађорђев рад био у главноме на бојним пољима, а Милошев у дипломашисању, и да се према томе о Милошу, с гледишта дипломатске историје Србије имало много више рећи. Из ове се несразмере види јасно да Г. Ј. није владао својим материјалом, него материјал њиме, и да није поставио себи питање, које сваки историк мора да постави, да ли се с грађом која се има може конструисати хармонична целина и да ли се може решити питање, које је истакнуто као тема рада. Овако нас његова књига, односно несразмера између Карађорђева и Милошева периода, потсећа, да се послужимо једним обичним упоређењем, на зграду започету по великом плану, а завршену, због недостатка материјала, даском и црепом. Ну да ли је тај материјал увек недостајао Г. Ј.7 То није случај. Говорећи о његовој библиографији ми смо јасно видели да се он није ни старао да до њега дође! Тачним познавањем извора за Милошеву владу и рационалном употребом извора за Карађорђев период, он је могао извести правилнију пропорцију између оба периода, 1804—1813 и 1814—1834.

Завршујући овај одељак о нетачном тврђењу Г. Ј. да се служимо једино документима, о његовом систему стављања примедаба, који не одговара такође тачности, и о некритичној употреби извора, били они дела били документи, налазимо да ће бити од великог интереса за читаоца да повећим наводима из дела Г. Ј. и паралелних