Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

В. МиРолоБОВЂ: Алеко Константиновљ, литературент силуетљ. Издание и печатњ на Мавродиевљ-Тутракант. Софин. 1907. 8", 70.

Прошлога месеца навршило се десет година од смрти Алека Константинова, најпопуларнијег бугарског писца после Вазова. Рођен 1863 у Свиштову, Алеко се школовао у Габрову и Николаеву у Русији, и 1885 свршио права у Одеси. Затим је постављен за судију у софијском окружном суду. За неколико година по повратку, умире му цела породица, отац, мати и три сестре; уз то га још и отпуштају из службе. У том очајном положају, без средстава за живот, он се одаје књижевном раду, и преводи Пушкина, Љермонтова, Њекрасова, Молиера. Његова главна и оригинална дела: путопис До Чикага и нашраг и чувени Бај Гању, инспирисани су утисцима са три велика пута на изложбе у Париз (1889), Праг (1891) и Чикаго (1893). Од 1894, он улази у активну политичку борбу, уз демократску Каравеловљеву странку, и почиње писати многобројне политичке фељтоне. Жртва партизанских страсти, Алеко је мучки убијен од најмљених убица, 11 маја 1897.

7 Светао и благородан као човек, искрен демократ и мученик као политичар, оригиналан и популаран као писац, Алеко Константинов је једнодушно вољен, и данас, десет година после смрти, још непрежаљен и оплакиван. Он је постао као неки символ, и један његов пријатељ казао је о њему гордо: „Он је наша савест“. Отуда се