Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 904

АИ И ПА

Б' ЛЕ ЛЕКЕ. 879

ност јесте што књижевни рад није био једнообразан, организован и једновремен, но се у разним крајевима и у разним епохама започињао један исти посао. Дко локалне књижевности наше, далматинска, босанска, славонска и кајкавачка, показују животну и духовну снагу наше расе, оне исто тако показују хаотично стање у коме су се Срби и Хрвати дуго налазили и расипање снаге на разним пољима, без икакве међусобне везе. Одлика је свих тих књижевности да су самоникле и сувише локалне, и да су врло мало, готово нимало, утицале једне на другу. Разграната далматинска и популарна славонска књижевност ХУШ века веома су мало утицале на стварање нове српске књижевности код православних Срба у Јужној Угарској. Тако су, 1794 године, бечке „Сло-· венно-Сербски ВЂдомости“ донеле „Пђен, Стефана П Неманђ, крала сербскаго“, која није ништа друго до „Pisma od kralja Stipana Nemanje“ ga „Razgovora ugodni naroda slovinskoga“ AnnmpnHje KaugHha Muaomglia. 1795 roдине, Стефан Рајић, учитељ „долноосђчке IOHOCTH“, H3JLaO је црквеном ћирилицом М. Н. Рељковића Сашира, и

то „преведен же на просто сербски ззнкЂ“, где је

лепи народни језик славонски осакаћен славено-србским језиком ондашње српске књижевности.

До сада се знало за те оскудне утицаје наше западне књижевност на нашу источну књижевност, али није био познат ниједан случај утицаја источне на западну књижевност. Сада има да се забележи један такав случај. У 21 броју овогодишњег дубровачког Срђа почео је излазити прилог Петра М. Колендића „КиКор 5 ептпајзке БЊНојеке и Дибгоушки“. Одатле се види да се у библиотеци гимназијске библиотеке у Дубровнику налази један рукопис са краја ХИШ века, под насловом „Кееши Slavorum et Bosnusium Ducum Brevis Historia“. TIaMcamu тога дела је дубровачки свештеник Михаило Марија Милишић, који се ревносно бавио словенском и српском историјом. Поменуто његово дело израђено је према делима Сара Цријевића и, што је за нас овде важно, према делу нашега историчара ХУШ века Павла Јулинца (или Ђулинца) „Краткое введенје вљ исторпо происхожден!а слав.-сербскогљ народа. Било би од интереса изблиза испитати тај редак утицај једнога од наших источних писаца на наше западне писце. ЈИС