Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 914

СЕСТРА ДОКТРУВЕ. 889

вршује у једну споредну уличицу према стени. До овог кута варошка граја једва стиже, пригушена, удаљена, слична жубору невидљиве воде. Њу црква зауставља и заклања чак поглед на варош. Изгледа као да се племићски дворови, заспали у својим негдашњим успоменама, заклањају у модерном животу иза овог каменитог заклона.

У једном од ових мирних и свечаних станова обитавала је маркиза де Вилер-Доане д'Обантел.

И ако није имала још педесет година, маркиза је носила већ све знаке старости. Њено право и мршаво тело почињало је приметно да се грчи, добијајући на угловима онај изглед осушеног дрвета што га људском облику даје зима живота. Та је зима нарочито главу превремено засула својим снегом; маркиза је имала потпуно белу косу. Због тога је њено, као од пергамента, лице изгледало још жуће; још строже оне две дубоке боре што су секле образе и давале горак израз набору усана; још жалоснији овај велики нос са истакнутим ивицама, који је бацао сенку на читаву половину лица. Једино очи, као љубичице, нису биле увеле. Можда ово цвеће на лицу одржава своју свежину у роси од суза. Јер, маркиза је много плакала.

Остала је удовица у својој тридесетој години, са два нејака детета и се бедним иметком. Маркиз, пошто ју је унесрећио својим разузданим животом, разноврсним и несмотреним неверствима, свима скандалима једнога коцкарског и распусничког живота, умро је, оставив је на ивици пропасти. 10 исплати маркизових дугова, младој жени је остало само нешто земље и кућа у Безансону. Она се храбро одлучи, продаде своје наките и добивени новац преда на штедњу, од интереса и прихода са непокретног имања створи ренту од пет хиљада динара, и одрече се света да би све своје време и све своје доходке посветила својој деци. Како би што више заштедила, задржи кћер Маргариту код куће и сама је поучавала. Ваљало је чувати новац ради сина Пјера, који је имао да.