Srpski književni glasnik, Jul 01, 1907, page 923

па. ? 898 CpPncKH KipH)KEBHH Гласник. Г. Шамро овде значи; он ће извесно бити изабран за посланика.

—. Сестра ми ни речи није рекла од свега тога. Свакако, о томе је ваљало промислити. До врага! човек се мора мало прилагодити мишљењу свог времена. Моја сестра можда није имала права.

Ћудљиве су те девојке! прекиде га барон де ла Шенардјер.

Тако Маргеритино пожртвовање ни најмање није схваћено од људи који би могли да га погоде, и још више, њега је скоро порицало једино биће које му је знало прави узрок, биће за које се племенита девојка жртвовала.

Али сестра Доктруве није могла више ни да помисли на ове људске неправичности. Она је била сад сва срећна што је одржала своје обећање и што је испунила једну свету дужност. То узвишено осећање, пуно озбиљне благости, замењивало јој је позив који она у ствари није имала. У истини, она је волела религију, али не оном страсном љубављу која цвета у мачасгирској тами. Њено телесно здравље било је и сувише јако, њен дух и сувише уравнотежен, и она није могла познавати ону верску занесеност која иде до усхићења, оне границе побожности што сагоревају срце пламеном манитог сањарења, и које чине да се човек сваљује у изврсно сједи· њење с бескрајем, на чије се дно безобзирно баца; али, у накнаду за то, она је налазила дубоке ведрине у свесности свог пожртвовања. Ту је црпла снагу да се подвргне суровим захтевима новога живота, непрестаним молитвама, постовима, сну испрекиданом часовима службе у цркви, непрекидноме обожавању које налажу правила Кармелита. Без те помоћи она би можда подлегла у овоме наглом прелазу, који је сурово бацао њену пут свирепостима аскетизма. Често јој је било жао, не њеног поступка, него непознате среће које се одрекла, и која јој се чинила тим завиднија што ју је посматрала у фата моргани своје незнајуће маште. Размишљала је о неод-

| 4: У

пи | у. | еј |