Srpski književni glasnik

76 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

положај сељака у Румунији. У првоме делу је преглед беднога стања сеоскога становништва, које је у истини врло бедно. Са статистиком у руци, приватном и државном, — која је страшна, — писац утврђује да је Румунија по смртности прва земља, а по броју рађања и принављања, последња. Сељак живи једва од данас до сутра, и ако је Румунија плодна и чисто земљорадничка земља, која, по насељу, заузима овакав положај: на један [ ] км. 45 становника.

У другоме делу писац је показао како се развијала сеоска својина земље у Румунији, борба између мале и велике влаштине, како су сељака експлоатисали и тиме га довели не до сиротиње него до беде. Прегледно је израђено доба од како су се сељаци ослободили ропства, 1864, па до 1892 године. Од 1864 до 1889, и ако слободан и власник, сељак стење под теретом пореза, дугова и зеленаша. На 100 плаћа 32 динара од свога прихода држави; онај коме сељак ради може га оружаном силом нагнати да му одрађује; највећа надница је 70 пара динарских, интерес код зеленаша иде до 100 на 100. — Сељак пропада, са њим и цео народ; број рађања и умирања се готово поклапају. 1879 године се умањавају државни терети, има неких мера за побољшавање стања сеоскога становништва; побољшање се опажа, али сељачки свет остаје у рукама зеленаша, који га цеде на све могуће начине. Зеленаши су Јевреји и Грци. Зајмодавци су и закупци који за релативно кратко време постају од одрпаница богати, врло богати људи. (Браћа Запа из Јањине долазе у Румунију са неколико хиљада динара, а после двадесет година остављају за собом имање од преко 30,000.000 динара; један Београђанин за десет година од пука сиромаха постаје богат човек путем којим и ова два Грка). Закупљена земља за 10) дајесе сељацима за 200, 250, негде и 300 динара. Закони су немоћни; власт је у рукама великих власника, па дакле и реформе које им нису миле.

Неколико сељачких већих или мањих покрета, донели су, најзад, нове законе. Закон од 1889 о продаји

и,