Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и Прикази. 75 По композицији својих дела доста слаб, по творачкој моћи у првим редовима, Алеко по стилу заузима изузетно место у бугарској књижевности и у том погледу нема такмаца. Не по стилу у уском смислу речи, у смислу језиковне и синтактичке лепоте израза, него по стилу као изразу душе, као начину како песник осећа и представља ствари. „Његова дела не утичу речима но оним нечим неизражљивим што се не досеже речима, што извире из самога срца песникова и продире у туђа срца“. „Писаца и песника ми смо имали и имаћемо много већих од Алека. Али ми немамо, и ко зна хоћемо ли имати, писца који ће тако писати крвљу свога срца како је писао Алеко. И зато се у њега био настанио свети дух и од његове душе створио орган бугарске народне душе“. На крају, Г. Мирољубов даје једну летимичну паралелу између Бај Гања и Додеовог Тартарена. Он допушта да између ова два удаљена јунака има заједничких црта (слабост према женама, простота, жеља да их сматрају за нешто особито, итд.), али су све оне само индивидуалне. Социални елеменат, међутим, који се код Бај Гања постепено развија све више, и постаје дца!е ша! гез5е, сасвим недостаје Тартарену. Мада је Алеку био познат славни Тарасконац, ипак о каквом његовом стварном утицају на Бај Гања не може бити речи.

· У својој живо и убедљиво написаној књизи, Г. Мирољубив је дао изразиту слику овога значајног писца, и она се сама препоручује свима које интересује бугарска књижевност и бугарски јавни живот.

МИОДРАГ ИБРОВАЦ.

ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ РУМУНСКОГА СЕЉАКА. (La situation ćconomique et зостаје ди раузап еп Кошпаше, Сћагје5 С. Апоп. Рап, МУ. Ојага х Е. Впеге).

На сто двадесет и нешто више страница, писац се трудио да прикаже што верније, са што више података,

. | i | 4