Srpski književni glasnik

86 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

вели, ма за час, има, вели, нешто ново да ми саопћи, али то ће учинити само у кући!

Кад уђосмо, дође нам у сусрет — моја пређашња газдарица, Тереска Пипићка, сада Пивулићка! О, Боже! Историја беше прилично дуга, али на крају крајева, изиде, да то беше Бупанова и поповска работа.

Други знатни догађај, за који дознах од њих беше да је шумар остао удовцем, — умрла му жена у порођају. А друга Бупанова работа беше, да је он шумара поново оженио неком својом рођаком.

Али што не дознах од њих, него од порезника, с којим се после нађох, то је да је телеграфиста Пуљај просио Тереску, и да га је она, доиста, по Бупанову утицају, одбила, те је тражио и добио премештај из Трновице!... Ето, господо, моја је прича свршена! заврши Кумек. Тај злосрећни Бупан, тај необразовани, неугледни, немили човек, не само да је експлоатисао све и свакога у Трновици, него је и женио и удавао, просто речено: жарио и палио! Ко зна колико је његових жртава било. Зар то није загонетног

Симо МАТАВУЉ.

(6. АИ 4 бод Ке да

ž yt и : 2

dw a b K-,

RSA AN i a ki a.

~

да