Srpski književni glasnik
86 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
вели, ма за час, има, вели, нешто ново да ми саопћи, али то ће учинити само у кући!
Кад уђосмо, дође нам у сусрет — моја пређашња газдарица, Тереска Пипићка, сада Пивулићка! О, Боже! Историја беше прилично дуга, али на крају крајева, изиде, да то беше Бупанова и поповска работа.
Други знатни догађај, за који дознах од њих беше да је шумар остао удовцем, — умрла му жена у порођају. А друга Бупанова работа беше, да је он шумара поново оженио неком својом рођаком.
Али што не дознах од њих, него од порезника, с којим се после нађох, то је да је телеграфиста Пуљај просио Тереску, и да га је она, доиста, по Бупанову утицају, одбила, те је тражио и добио премештај из Трновице!... Ето, господо, моја је прича свршена! заврши Кумек. Тај злосрећни Бупан, тај необразовани, неугледни, немили човек, не само да је експлоатисао све и свакога у Трновици, него је и женио и удавао, просто речено: жарио и палио! Ко зна колико је његових жртава било. Зар то није загонетног
Симо МАТАВУЉ.
(6. АИ 4 бод Ке да
ž yt и : 2
dw a b K-,
RSA AN i a ki a.
~
да