Srpski književni glasnik

ЖРТВЕ ЈОСИПА БуУПАНА. 85

Можете мислити, прште ли бомба, — уз бескрајно чуђење заори ли се смех. За чудо, одједном Носоњи се поврати његова пређашња веселост!

— Бог и душа, рекох, Бупан ће још оженити шумара својом сестром!

— Па, дабоме, прихвати телеграфиста... О томе не може бити сумње! Али признајмо, да је тај Бупан велики шерет и вешт стратег!.. Пресекао је баш у критичном тренутку.

И телеграфиста трљаше руке, као да он беше нешто добио у тој работи!..

Пипићка изгледаше као да је боловала неколико недеља, али пред нама стоички издржа велики удар. И, готово поче нам, као и пређе, делити своје милостиве погледе. И све, све, врати се у пређашњи ред, само што Бупан није више долазио.

По Божићу венча се Рајић са ружном, матором и болесном цуром...

Ја издржах годину дана у Трновици, па се преселих овамо.

Кумек ућута:

Доктор пресуди:

— Ја! То је јака воља која се намеће сладијем! Дакле спада у сугестију!

— Прича није свршена, изненади нас Кумек... Има још нешто! Само чујте.

Неколико старијих беху већ поустајали, да се за другим столом картају, па, преко воље, поново седоше.

— Кратак је завршетак, рече Кумек.. Овде се, после две године, ожених, а годину и по након тога, отидох са женом у завичај, да походим своје. Стигосмо у Трновицу пред вече и одседосмо у гостионици, па ћу сутрадан раније у село. Не бех јавио — хтедох да изненадим своје. Ходајући по варошици, сретосмо се са предузимачем Марком Пивулом, који се на први мах запањи, па рашири руке, па стаде молити, да свратимо к њему,