Srpski književni glasnik

68 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

важна и са еминентним утиском, она показују драматску даровитост свога творца, и штета је што Григ није ком-

поновао ниједну оперу. Од 1876 Григ је добијао од норвешке државе го-

дишњу помоћ од 600 талира. Године 1894 је кембриџски универзитет Григу дао назив почасног доктора музике, а берлинска академија наука изабрала га је својим редовним чланом. 1903 у Бергену је њему у почаст прире-

ђена сјајна прослава. Ко је икад имао срећу, (као писац ових редака) да

се са одличним маестром лично познаје и с њиме општи, тај ће имати сталну и истински срећну успомену на једну ретку племениту личност. Господска природа која није трпела противљење, жесток и страстан у љутини, али у

толико нежнији и љубазнији кад би увидео своју заблуду, |

он је пре свега био човек од осећаја и маште.

Београдско певачко друштво је из пиетета према Григу приредило један велик концерат са разним Григовим композицијама. У програму је био средњи став из виолинске сонате С-мол, H Andante moltio iranquillo H3 чело-сонате А-мол. Те тачке изводили су Г-ђа Крстић, Г. Јован Зорко, и Г. Мокрањац. Извођење обеју соната било је одлично и у техничком и у музикалном погледу. Од хорских дела биле су две песме: а) Ја те љубим, 6) Солвејгина песма, мушки хор са оркестром из „Нове Земље“, мушки хор са солом а) Лепа Тора, 6) Халингигра, и најзад трећа сцена из „Олафа Трингвасона“, мешовит хор са оркестром.

Цело извођење вршено је под уметничким вођењем Г. Ст. Мокрањца, сјајно и стилски скроз чисто. Публика је врло радо саслушала национално колорисану пикантну музику Григову, и била је занесена Григовом мелодиозном музиком. Успех је био велик и то с правом, јер београдска публика ретко је имала прилике да присуствује таквом једном модерном концерту. Народно Позориште, где је концерат даван, било је распродано. ХО ХСХ.