Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 67

Поред овог квартета исто тако је важан и његов гласовирски концерат А-мол. Тај концерат је најлепше дело те врсте, по правој инвенцији и музичкој вредности, поред Листовог Е5-дЧиг гласовирског концерта, и после Шумана. Ремек, дело је феноменална каденција првог става. Ту клавир постаје правим оркестром, цео концерат цвета и живи оригиналним духом. Овај концерат прво је свирала Г-ца Ерика Ли, једна Григова ученица, на скупу музичара музичара у Алтенбургу, коме је председавао сам Лист, 29 и 30 маја 1876, и публика је била електризована истински. 30 октобра 1879 је сам Григ свирао овај концерат у Лајпцигу.

Иначе се на пољу гласовирске композиције могу поменути оригинални „Комади по својим песмама“, грациозне „Сцене из народног живота“, и „Балала“ св: о.

Од оригиналних дела за четири руке Григ је написао „Мајзе5 сарпсе5“, које се, по његовим речима, могу нарочито препоручити вереницима или онима који ће то бити, због тога што се руке мешају и провлаче једна између друге. Затим „Норвешке игре“ св. 35, и „Симфониске игре“.

Прво његово самостално оркестарско дело увертира „У јесен“. За том увертиром дошле су „Елегичне мелодије“, и „Из Холберговог времена“, пратња за гудачки оркестар.

Године 1876 први пут су приказане обе пратње „Пер Гинта“, са колосалним и баснословним успехом. После ове пратње дошла је музика за „Сигурда Јорсалфара“. Ова пратња је за кратко време освојила цео музички свет и провела Грига кроз целу Европу.

Да не бисмо преглед његових дела оставили непотпун, ваља поменути врло лепи „Албум за мушки кор“ св. 30, хорско дело са оркестром „Пред манастирским вратима“, (посвећено Листу), „Вегео “, и огромно а на жалост недовршено хорско дело „Олаф Тригвасон“ св. 50, које је с почетка било одређено за позорницу. Затим ваља поменути мушке хорове са оркестром „Нова Земља“ и „Усамљеник“. Сва његова хорска дела су музички

~*

·)