Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. 71

може се рећи да начелних разлика између њих готово и нема. Они се размимоилазе у питању о српској-црквеној аутономији у Угарској. Радикална странка сматра да је питање о уређењу црквене аутономије Срба у Угарској важније и прече од питања о уређењу државно-правнога положаја српскога и хрватскога народа у Угарској, које самостална странка опет рачуна као озбиљније и данас најпрече. То је у истини, и крупна и озбиљна начелна разлика. Само, после свега онога што се догађа последњих година са народностима у Угарској, тешко је веровати, да је оно прво питање прече од овога другога. Све је очевидније да Срби не би добили она аутономна права, каква су добили Румуни шесетих година, т.ј. потпуну црквену аутономију. А кад би их баш и добила, од њих би мучно било оних користи којима се надају. На против, са уређењем државно-правних односа Срба према Угарској, уредило би се изгледа много лакше и много сигурније црквено-аутономно питање. Од њега би било чак већих националних користи; то се донекле могло предвидети већ из првих покушаја коалиционе владе у Хрватској. Немарно 'и неопортуно одступање српске радикалне странке из Коалиције наишло је на неодобравање код готово свих српских и хрватских листова, који су досад са симпатијом правили борбу Срба и Хрвата у угарскоме Сабору, противу политике мађаризирања, коју прсповедају све мађарске политичке странке. Скора будућност ће показати на чијој је страни право.

Иступање радикалне странке, од којега се угарска влада надала некој користи, ипак није омело рад српскохрватске Коалиције. Она је наставила борбу. Докле је угарски Сабор био на одмору, посланици из Коалиције, надајући се распуштању хрватскога Сабора и новим изборима, обилазили су своје изборне округе, давали рачуна бирачима о раду у оба сабора, и агитовали. Мора се признати да им је свуда рад одобраван. Кад је угарски Сабор почео понова свој рад, српско-хрватска Коалиција је отпочела опструкцију налик на ону коју су да-