Srpski književni glasnik

O СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

нашњи угарски министри са својим присталицама водили за владе барона Фејерварија. Многе су мере предузимане у Сабору да се омете опструкција, која је Мађарима у толико теже падала што су је делегати српско-хрватскога Сабора водили махом на своме матерњем језику. Због тога је долазило до сукоба између председника угарскога Сабора Јуста и угарских посланика. Угарска влада је покушала једном да се измири са Коалицијом. То није успело. Жељезничка прагматика је за Хрватску и Славонију административним путем уведена; у њој је било одредаба које су биле оштрије од оних које су предвиђене биле у предлогу закона о жељезничкој прагматици. Угарска влада је све више скретала са редовнога пута. Њене мере су задржавале у себи истина форму законитости, али им садржина и извршење бејаху противуставни. Поравнања није могло бити више. И, најзад, угарска влада је прибегла последњем средству да опозицију и опструкцију онемогући. Она је израдила одобрење од аустријскога цара да се хрватски Сабор сазове, те да нагна делегате хрватскога Сабора у угарскоме Сабору да оставе овај последњи. Јддновремено је била готова да хрватски Сабор распусти, ако јој не помогне то средство. Сабор се састао, али бана Ракоција није хтео да прими у своју средину. Бан хрватски. није могао да речи прозбори, зато је као краљев комесар прочитао указ, којим се Сабор распушта.

Распуштајући сабор, угарска влада је рачунала овако. Број посланика у Хрватскоме Сабору је 135. Од ових 135 посланика народ баца 90, а влада именује 45. Она дакле има сигурних 45 посланика. На изборима може добити још 20—30 посланика, што представља половину посланика. С осталим посланичким групама може се споразумети путем разних уступака, и добити апсолутну већину по својој жељи. Од тога није тешко створити једну политичку партију, ону унионистичку партију, и тако истиснути оне незгодне елементе за њене политичке сврхе. За нове изборе чланови садање српско-хрватске Коали-