Srpski književni glasnik

0()

у

Српски Књижевни ГЛАСНИК. Јасан! Јасан одговор желим на то! Јер ме боли тајна и мрак незнања, Боли тешко, стално и све то теже дубље, све дубље! Вај, не могу! Падам пред злобну Сфингу; Падам опет, клонуо, мртво болан; Немам снаге духовне да се даље, дубље залетим.

Загонетка пркоси и надаље! Мрак незнања тишти ме, срамно, грозно Магла, магла! И свијест јадну губим,

и опет падам, Падам. кб што толико пута падох! Врију страшна питања, трзају ме, Хоће ли га икада ико чути —

узалуд напор. Сфинга само цинично, грозно ћути... Бога тражим! Нема га — — Сфинга ћути, Крије чудни смисао свега, задњи

крај и почетак.

Немам снаге. Душа се пуни болом,

Тугом мртвом, дубоком, неизлечном.

Не знам смисла. Свуда се шири само чудо и тајна..

Тако клоне Разум. А вјечна тајна У љепоти свемира привлачи ме. Загонетку остављам нерешену узалуд напор. И кад клонем, схрван и болан, ја се Опет предам сновима и љепоти; Дуго сањам, блудим и сјетан чезнем, не знајућ за чим. Звезде гледам поново. Трепте, сјају, Мирно, сјетно, мистично. Миријаде Сјају, трепте... Лије се мјесечина Кроз плави простор.