Srpski književni glasnik, Jul 01, 1908, page 51

08 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

У! таквом стању, где је свак на ратној нози, што се највише цени, то је, природно, јунаштво. Поп Андровић. Вукац у нужди последње што продаје, то је, оружје. Светао јуначки спомен међу браћом, то је највећа награда ономе ко погине за општу ствар. Кањошу Мацедоновићу, када полази у Млетке, да, као дуждев заточник, изиђе на мегдан Фурлану који се од дужда одметнуо, свечано обећавају у већу: „Ако погинеш, оплакаћемо те дивно“.

Упоредо с јунаштвом, иде и разборитост и бистра природна памет, јер је свак остављен себи самоме, својој личној одбрани, и својој рођеној памети. Узмите одговор Кањошев једном од судија млетачких, када га овај пита били био вољан однети браћи својој поздрав дуждев да му пошаљу заточника да убије једнога ветрогоњу о којему није дужду достојно каљати руке:

„Што пак тражите дужду заточника да му одметника посијече, ја мним да кад није дично да се с њим дужде сијече, да му није дично слати мјесто себе другога, јер су то двије срамоте“.

Даља“ црта, то је честитост, урођена, готово инстинктивна. Њихови појмови о моралу су врло строги; и ако је тај морал више, по природи постанка својега, више обичајан морал, морал, тако да речемо, саобраћајни, он их не мање везује, и он је не мање за поштовање но

овај који се оснива на апстрактним појмовима о дужности.3 Они сви цене задану реч; у њу не сумњају, њој верују и кад им је непријатељ задаје; као Поп Андровић, који због те вере и гине. Исто тако, неће се они ни криво заклети; као на пример, Мијат, који, када је, под

' Пред предлогом у стоји 3) и цео таај пасажс стоји између пасажа обележеним бројевима 1) п 2).

# Пред речју даља стоји 4).

5 Иза овога писаљком је додано: Најбољи и највернији представник тога морала, то је Мијат, у приповетци Проклеши кам.... и доцније када се избави тамнице...