Srpski književni glasnik

894 Српски Књижевни Гласник. У графа де Б==», и види нећеш ли шо моћи добиши. Како не, рече Ла Флер — и одлете.

После кратког времена сиромах момак врати се задуван са дубљим знацима недаће на лицу него што би било услед просте неповратности одломка. Јизге сте!! мање од два минута, пошто се сирото момче последњи пут нежно опростило с љом — неверна драгана била је дала тај саге Фатоиг неком слузи графовом — слуга некој младој шваљи, шваља неком свирцу са мојим одломком на дршци. — Зла срећа била нам је заједничка — ја уздахнух — а Ла Флер као одјек добаци ми уздах.; — Каква подлост! узвикну Ла Флер, — Какав белај! рекох ја.

— Не би ми било тешко, Мопчјешт, рече Ла Флер, да ју је изгубила. — Ни мени, Ла Флере, рекох ја, да сам је нашао.

Да ли је било тако или није, видеће се после.

МИЛОСТИЊА.

ПАРИЗ.

Човек који презире или зазире да ступи у какав мрачан ходник, може бити одличан и врстан човек и умешан у стотину ствари; али од њега неће никад испасти добар сентименталан путник. — Не зарезујем пуно којекаквих ствари које смотрих усред бела дана по широким слободним улицама. — Природа је стидљива, и мрско јој је пословати пред гледаоцима; али у по неком незапаженом кутку видећете јој по каткад само један кратак прозор вреднији од свих осећања заједно у толиким француским комадима –—- а међутим она су савршено лепа; — и кадгод дођем до неке светлије ствари од обичне, каква приликује проповеднику као и јунаку, ја обично узимам из ње своју предику; — а што се тиче садржаја — „Кападокија, Понтус и Азија, Фригија и Памфилија“ подносе као и све друго из светог писма.

Дугачак мрачан пролаз води из Орета Сотаие у једну тесну улицу; њиме излазе оно мало њих који убого