Srpski književni glasnik

па И а ТО РВИ

906 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Старац устаде да ме дочека, и срдачно са поштовањем позва ме да седнем за сто; срце је моје већ било село оног тренутка кад ступих у собу; посадих се дакле одмах као син породице; па да бих што пре стекао то обележје, с места узајмих од старца нож, дочепах хлебац, и одсекох себи позамашну комадину; а кад то урадих, сагледах у свачијем оку доказ не само честите добродошлице, него добродошлице помешане са захвалношћу, што нисам изгледао да сумњам у то.

Откуд тор или реци ми, природо, шта је то, што ми иначе толико заслади тај залогај — и којој мађији дугујем, што ми је напитак, који повукох из њихове боце, био тако сладак, да га и дан дањи осећам на непцима.

„Ако је вечера била по мом укусу — молитва која јој је следовала, била је још већма.

МОЛИТВА.

Кад вечера би повечерана, старац удари држаљем свога ножа о сто, да би их позвао, да се спреме за игру: оног часа кад знак би дан, жене и девојке појурише у стражњу собу да подвежу косу — а млади људи на врата да оперу лице и промене своје заб0о:5; за три минута све је живо било на пољаници пред кућом спремно да отпочне. — Старац и његова жена изиђоше последњи, па узевши ме у среду, посадише се на банак од бусења код врата.

· Старац је био пре неких педесет година поприличан на меЏе: — па и у садашњим годинама умео је доста добро колико је требало. Жена му је уз свирку певушила овда онда — па прекидала — па се опет придруживала своме староме мужу, а деца су им и унуци пред њима играли. |

Тек у половини друге игре, кад је при неким прекидима изгледало да сви погледају на више, учини ми

' Инструмент са клавијатуром која се точком окретала. Пр.