Srpski književni glasnik

РРА

СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ. 905

— и срећан је онај који је с тобом дели — и срећни су јагањци који се играју око тебе.

ВЕЧЕРА.

Потковица с једне предње ноге рудњакове раскламита се у почетку пењања уз брдо Тарара, те постиљон сјаха, скиде је, и метну у џеп; пошто се ваљало пети неких пет до шест миља, а на тог смо се коња поглавито ослањали, навалим ја, да се потковица одмах притврди како се могне; али почем је постиљон био побацао јексере, те нам чекић у сандуку у колима није био од велике користи без њих, покорих се да продужимо. Није се био попео ни по миље, а на неком камењару убоги ђаво изгуби и другу потковицу с друге предње ноге; тада ја сиђох са кола озбиљски; па смотривши неку кућу на четврт миље од прилике на лево, с великом муком приволех постиљона да тамо окрене. Изглед куће и свега око ње, кад јој се приближисмо, у брзо ме измири са нашом неприликом. -- То је био мали мајур, окружен виноградом од двадесет јутара од при: лике и толиким истим од прилике шеничним пољем а до саме куће, с једне стране, била је рогасепе од јутра и по, препуна свачег што благостање даје кући француског сељака; — с друге стране простирала се шумица која је давала што треба, да се кућа држи у реду. Било је око осам у вече, кад стигох до ње — оставих дакле постиљона да се помаже како умедне, а ја уђох одмах унутра.

Породица се састојала из старог седог човека и његове жене и пет до шест синова и зетова са неколико њихових жена и њиховог веселог порода.

Сви су они седели око чорбе од варива; велики шенични хлебац био је усред стола, а по боца вина на оба краја обећавала је весеље за време вечере; — то је била част љубави.