Srpski književni glasnik

Мој живот. 29 била сувишна, и отац је ево већ тридесет година остављао у њој своје новине, које је за нешто повезивао по полгођима и није допуштао никоме да их дира. Живећи овде, ређе сам падао у очи оцу и његовим гостима, и чинило ми се да ако не станујем у правој соби и не идем сваки дан у кућу на ручак, онда очеве речи, да му живим на врату, неће тобож звучати тако увредљиво.

Очекивала ме је сестра. Она ми је кришом од оца донела вечеру: мали залогајчић хладне телетине и кришку хлеба. У нашој се кући често понављало: „новци рачун воле“, „копјејка рубљу чува“ и томе слично, и сестра, пригњављена тим бљутавостима, старала се само о том, како да смањи расходе, и зато смо се хранили рђаво. Ставивши тањир на сто, седе на моју постељу и заплака се.

— Мисаило, — рече она: — шта радиш ти с намаг

Није скривала лице, сузе су јој капале на груди и на руке, и израз јој је био тужан. Паде на јастук и пусти сузама на вољу, тресући се свим телом и гушећи се од плача.

— Опет си оставио службу... — проговори она. О, како је то ужасно !

Као нарочито, у мојој лампипи беше изгорео већ сав петролеј, она се пушила, канећи се да се угаси, и стари су клинови на зидовима гледали сурово, а сенке су им трептале.

— Поштеди нас! — рече сестра, устајући. — Отац је у страшној тузи, а ја сам болесна, полудећу. Шта ће

с тобом бити2 —- питаше, ридајући и пружајући ми руке

руке. — Молим те, преклињем те, именом наше покојне мајке молим те: иди опет у службу!

— Не могу, Клеопатра! рекох осећајући, да још мало — и ја ћу се предати. — Не могу!

—- Зашто — настави сестра. Заштог Но, ако се ниси слагао са начелником, тражи себи друго место. На пример, зашто не би отишао на железничку пругу да служиш» Ја сам мало час говорила с Ањутом Благовом,