Srpski književni glasnik

28 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

стаје, прибегавао би разним дозидцима, стављајући их

један уз други, и ја као сад видим уска предсобља, уске ходничиће, криве мале степенице што воде у међуспратове, где се може стајати само ако се човек сагне и где је место пода — три огромна степена као клупе за знојење у купатилима; а кујна је неизоставно под кућом, са сводовима и са цигланим подом. Фасада има упоран, тврд израз, линије сухе, несигурне, кров низак, припљеснут, а на дебелим, као од колача направљеним, димњацима, обично су калпаци од жице с црним шкрипећим ветроказом. И од некуд све те куће, што их је отац саградио налик једну на другу, нејасно ми напомињаху његов цилиндар, његов потиљак, сух и упоран. Временом се у вароши навикоше на недаровитост мога оца, она се укорени и постаде наш стил.

Тај је стил отац унео и у живот моје сестре. Да почнем тим, што. јој је дао име Клеопатра, (као што је мени дао име Мисаило). Кад је још била девојчица, плашио ју је причама о звездама, о древним мудрацима, о нашим претцима, надугачко јој је и нашироко објашњавао шта је то живот, шта је то дужност; и сад, кад јој је било већ 26 година, наставио је то исто, допуштајући јој да иде под руку само с њим јединим, и уображавајући од некуд да се раније или доцније мора јавити приличан, млад човек, који ће пожелети да ступи с њом у брак из уважења према његовим личним способностима. А она је обожавала оца, бојала га се и веровала у његов необични ум.

Сасвим се смрче, и улица мало по мало опусти. У кући, што је преко пута беше умукла свирка; отвори се широм капија и нашом се улицом, мазећи се, меко звечећи прапорцима, крете тројка. То је инжењер с ћерком отишао да се провоза. Време да се спава!

У кући сам имао своју собу, али сам живео у дворишту у колиби, под једним кровом са цигланом шупом, коју су сазидали некад, вероватно, за чување амова, по зидовима су били забивене велике куке, — а сад је

И Ена но а + 5