Srpski književni glasnik

РАЗВИЋЕ и РЕНЕСАНС. 35 излагање. Истакнути циљ — проналазак изразних облика за живот сопственога доба — био би пре и лакше постигнут, да се није ударило странпутицом, привидно пречицом, а у ствари заводницом, која је заваравала уметнике да приме за готово нешто што се имало тек постићи, да би тако задовољили жудње и потребе свога доба. Уметност доби, у правом смислу речи, камење место хлеба; то је потврђено ускоро наступелим опадањем талијанског сликарства и пластике, подешаваним према античким узорима. Ну етиологија, узрок' постанка, ове болести, досад је вазда тражен сасвим другде. Жива и весела остаде само она грана уметности, која се бавила испитивањем и савлађивањем проблема светлости и боја, налазећи најбоље развиће у млетачком сликарству. У овој грани видимо у ствари непрекидно развиће, које допире до садашњице. Јер, овде није било античких традиција, пошто су грчке слике, срећом, у току времена практично потпуно пропале, докле је, међутим, издржљивије градиво пластичких творевина пркосило разорним утицајима времена и ратова, те стога, на жалост сувише рано, откривено.

И кад ове црте пропратимо до најновијег доба, наћи ћемо исти резултат. Неколики, накнадно пронађени остатци античког сликарства не изражавају неки одређени стил, то јест, не показују нарочите путеве, како су решавани проблеми уметности и како би их ваљало у будуће решавати. На крају крајева, ми имамо данас сликарску уметност која цвета, у којој се живот садашњице, наш сопствени живот, који нас усрећава и уцвељава, у коме ми сачињавамо један делић, на најразноврсније начине изражава. Истина, ни овде нисмо остали слободни од античких утицаја, али је данас свугде примљено уверење: да нам ти утицаји нису донели благослова; да су уметнички производи некога доба у толико хладнији, неплоднији, досаднији, удаљенији од живота, у колико са више то доба покушавало у уметности приближити антици.