Srpski književni glasnik

36 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

С друге стране стојимо са пластиком, у суштини, још на земљишту Ренесанса, то јест, поништености самосталног развића, услед античког идеала. Стога немамо још ни данас праве пластичке уметности, мада имамо за то почетака са пуно нада. Бацимо само један поглед на дивне вајарске творевине, што их је створила француска и немачка уметност до ХМ столећа, и упоредимо их са жалосним опадањем доцнијих векова. Овде беше поникла, као оно у талијанском сликарству, самоникла уметност у најлепшем пвету. Ту се срећно и плодно оствариваху необуздана мисаона маштанија северњачка и најстрожа правилност црквених облика, у којима тадашња уметност живљаше и мораде живети. И као пролетњи мраз дође тада антички узор и разори све ове клице. Тек у најновије доба почињу уметници да се присећају своје праве задаће, а имена Менјеа и Клингера показују, да је наше ванредно плодно доба и овде понова прикупило довољно унутрашње енергије, да би потражило и нашло израза свога сопственога бића.

Треба ли да говорим о примењеној уметности, нарочито о архитектуриг Овде постаје ствар безукусна. Класични стил грчкога храма са његовим каменим стубовима, са његовим каменим кровом, па и сваком ситницом декоративног украса, није ништа друго до сурогат уметности, преношење облика, првобитно смишљених и изведених у дрвету, на камен, на градиво сасвим другачих особина. Пошто је у нас камен скупљи од дрвета, то нам изгледа ова ствар као племенитија. Али ко пажљиво пропутује данас јужне земље, приметиће како имућни грађани тамошњи, да би импоновали својим суседима, обоје и окрече своје камене куће тако, да изгледају као дрвене. Услед сиромаштва у шумама јужних крајева, тамо је дрво племенитије градиво, а камен лошије. Обрнуто, готско грађевинарство је сасвим изникло из природе употребљеног градива, домаћег камена и опеке, и стоји стога по унутрашњој, органској вредности несравњено више изнад оних слепо обожаваних узора. Покушајте,