Srpski književni glasnik

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

виле, нијесу имали разлога да се боје, да прећуте оно, што је било за хвале. Да се послије неколико деценија иза његове смрти причало о њему с више фантазије и да се мијешало његово име с именима других јунака, лежи у самој природи ствари: послије неколико деценија заборави се много што-шта од истине, много уђе збрке и мијешања, а послије много и фантазије, неког легендарног, фантастичрог тона. То се догађало у своје доба и у ученијим класама: узмите само биографије Стефана Немање и Светога Саве, које су писане од луди њима блиских. И онда, како то наивно фиксира Г. Маретић; „росеје зц зе рпсе ргершјеман... пајрпје уађада газиспа јипаска дјеја, а рознје 1 дгшоо Којечја, 510 51 и Магкоуо упјете зау пагод агао 7а 1пијоНпц“. Није ли много ближе памети рећи, да су нека Маркова јуначка дјела дала с почетка повода да им се апликују и друга, која он није учинио и да је то ишло од стварања тих Маркових дјела, непосредно иза догађаја, све више у напријед губећи од истине, сјећања, тачности и спајајући се с новим догађајима (што их је могао учинити и неко други, као на пријмер, витез Марко, на кога је указао Г. Јован Томић). .И увећавајући се фантазијом и слушањем о другим јунацима. ИМ онди, ако су већ та дјела била таква, да се већ и за живота Маркова могло о њима причати, (од изта до изја), онда зашто је потребно чекати на неколико деценија, па да се онда истом започне не славити њега директно пјесмом него само „ргерјеуа “ приче, онако ваљда, ко у првом разреду учи се граматика, а у другом синтакса.

Требало је, по мом мишљењу, ондашње прилике узети у обзир и значај и важност једнога владара, коме је било до мира својих поданика. Било је то доба страшно, пуно крви, насиља, отимачине. Иза битке на Марици описује живим бојама Исаија зло стање у земљи. То је било гоњење од Турака, од њихове бијесне и разуздане војске, ага, силеџија. Они су господарили крајевима, у које су ушли, глобили, били, робили онај прега-

„. ~ ЗУБА 258