Srpski književni glasnik

Ма бе у Кавур а У БОА МУ АИЉУ у ша Мања

РРРРЕИМ иу

уме:

| КРАЉЕВИЋ МАРКО У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПРИПОВИЈЕТКАМА. (5)

Др. Т. Маретић говори опет овако: „Меп 5е 5уе си, да је Матко тосао ЊШ Сомтек пеођлспе ејезпе јакозн, ра зп зе тохда ес ха пјесоуа моја 1 Кга!Кко упјете розије пјесоуе зттн гагпозПа ро пагоди од иза до изја одјекоја пјесоа дјеја, Којџпа је докагао уеКи зуоји јакоз.; аб от пјеконко дЧесетја розџје пјесохе зттн, када зе мес хађогауПо, Какау је Магко 51о ргтета Титсипа, какау И ртета Зтђипа, росеје зи зе рпсе 5 дгиријећ јипака ргертјеуан па Матка, пајрпје ха|јада га испа јипаска ајеја, а розџје ! дтисо Којезба, 50 ћи Магкоуо упјете хау пагод дтхао га (пи јонпи. Тако је Магко розгао ро тало пајгпаћиј! јипак пагодпоса рјеуапја“.! Не појмим од куд оволико много прескакања, неопажања онога, што се готово само од себе намеће, и од куд онако необјашњених контрадикција2 Прије свега, зашто је потребно да се „15[от пјеконко десетја розНје пјесоуе зттн“ започне о Марку пјевати и преносити приче с другијех јунака на њ> Зашто сплести то двоје, суштином различно уједно, тако лако, без одлагања, као нешто, о чем не може бити сумњег Ако се за живота његова и послије смрти причало о њему, дивили му се, хвалили га, онда није било потребно чекати неколико деценија, па тек онда слободно, без зазора моћи јавно пјевати и хвалити снагу његову, — то се могло догодити одмах. Његови поданици, којима је без сумње било боље од оних, преко. чијих су се земаља војске кр-

1 Козоузк! јапас! ! досадјај! и пагодпој ерте!, Кад ХСУП, стр. 72.