Srpski književni glasnik

46 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

живот његов, какав нам се представља као живот свих авантуриста, није тако без примјера. Ја, по Х. Тену! наводим само Бенвенута Челинија. Исти као Марко, али онај гори Марко, што убија механџије, разбојнике, господу, чак и жене, свуда гдје стигне. Таки су у оно доба били витезови, јунаци, господари. Доба, кад је владало право пјеснице, Рапизтесћ,, кад је био бољи, ко је јачи, бјешњи. Кад је био на Косову, вели народна пјесма, он не

хтједе да се туче. Мајци вели:

бијах мајко у турској ордији,

ал ја своје сабље не скрвавих,

нит помогох тамо ни овамо,

Турком не шћах, својима не смједох, већ ја одох у гору зелену.

Народ му, дакле, не даје оно, што он у тако значајном часу није. Јунак, витез Марко, заштитник сиротиње, милостив и ганутљив, авантуриста, — то је слика његова. Добром гласу заштитника сиротиње додао се и онај о јунаштвима његовим, која је народ могао гледати, и то је, по мом мишљењу, оно, што га је истакло. И то и прије Косова, и послије њега, али онда још више, кад доиста не бјеше „кбнеза, ни вожда“, кад цвије: српских витезова изгибе на Косову и кад их мало оста да земљу и народ бране. Милош је идеалнијки, јер погибе уз свог кнеза честитога бранећи царство, а Марко је популарнији, спасавајући и штитећи обеглављени народ. Као политички владалац — оно, што је Халански у њему хтио да нађе —- он не би стекао тај нимбус и погрешно је схватити значај његов по политичкој ситуацији ондашњој. Као владалац Марко није бољи од осталих ондашњих вазала, и то му не би створило славу, ни то ни судбина његова у историји. Он је само као“ човјек, са својим личним, и то чисто својим, особинама стекао

1 РћПозорћје де 1 аге. 1, Рагћа, 1904, стр. 194.

% Мр + ћи

(у -

Ај к “ 4 “" ПА та а а“ а а

274 РОДУРРР УМ

ји Ма.