Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 693

„законима“ врло је непробитачно. Такви „закони“ апсолутно се не могу поредити са законима постављеним у области природних наука, јер за људски свет никако се не могу поставити закони који би имали апсолутно дејство у свима временима и на свима местима, па чак ни у једном периоду под свима околностима. Социални закони су само технички апарат за проширење сазнања; они нису крај но почетак његов.

Историја природних наука показује нам се услед овога као све већа збирка појединих позитивних знања, прикупљених као жито у житници. Сваки природњак осећа се као, прстен у једном великом ланцу; он стоји на леђима свога претходника, и ко још доживи, стајаће тако високо да ће звезде моћи дохватити. Али у исти мах сваки природњак је потпуно безличан умножач знања у области своје науке: поједина сазнања показују се као потпуно објективне констатације, без икаквих субјективних примеса. — Сасвим је обрнут случај код љуховних наука. Овде сваки рад носи лични карактер, и стога се „радови на пољу духовних наука не нижу у какав ланац, који би означавао прогресију сазнања у дотичној науци, гомилање објективних резултата. Сваки рад у овим наукама почиње спочетка, осветљујући по неку научну област. Историја духовних наука приказује нам се као конгломерат субјективних творевина, које у својим епохама постају доминирајући манир, „метода“, око које се "често распламти наивна борба. Збиља, зар је могуће рећи да је историска наука учинила ма какав „напредак“ од Тукидида до Тацита, до Макиавелиа, до Момзена2 Или да се наше сазнање о животу народа за три хиљаде година штогод „умножило“2 Или да је наука о држави од Аристотела и Монтескија „унапређена“ Или да су наши погледи на привредни живот дубљи но Петиеви и Кантијонови» Шта више могло би се утврдити да је све оно што су паметни 'меркантилисти учили, исто тако тачно и исто тако погрешно као оно што су у своје доба Кене и Адам Смит као истину објављивали, и да

РТ

МЕ С АГА

|

У