Srpski književni glasnik

694 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је њихово знање ишло исто тако дубоко, (ако не и дубље), као наше данас. Цео „развитак“ духовних наука састоји се у једном увек понављаном процесу: један велики посматрач види на њему својствен начин људе и њихов живот; као човек са колосалном развијеним својим духовним животом, он те људе и њихов живот схвата дубоко и представља нам их тако пластично, да нам се они приказују као потпуно живи, истински, реални. Његово схватање намеће се његовом времену као исшина. Тада долазе епигони, који специалним „допуњавањем“ његово схватање карикирају, и онда настаје потреба за новим посматрачем, који изнова постави нову слику свога објекта студије.

На основу горњих излагања већ се може прићи одговору на постављено питање: у чему лежи заслуга Марксова за социалну наукуг Маркс није велики као проналазач нових социалних закона; он није имао ни довољно оштроумности за тај посао: он никад не дефинише, и његови појмови су често многосмислени и магловити (вредност, вишак вредности, капитал, фабрика, предузеће, индустриска резервна војска, ахумулација, концентрација, осиромашење, и тако даље) Али зато је он био један дух чија се џиновска величина показала у баснословној плодности у новим и стваралачким идејама, у новим погледима и схватањима људи и њихових друштвених односа. Благодарећи томе духу, постао је Маркс оснивач модерне систематске социологије. Најпре, он је социологију ослободио свих етичких, утилитаристичких и телеолошких примеса. Затим је показао како се сазнање о променљивости карактера привредног живота у историји може спојити са систематским схватањем економских појава. Он је створио појам привредног система и начинио га објектом економске науке, а тиме је окарактерисао и политичку економију као социалну науку, чији су објекат историски променљиви односи људи. Затим довођењем у везу економских појава са осталим феноменима људске културе, он је показао пут којим ће