Srpski književni glasnik

696 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

људи и њихове душе, велики посматрачи; обојица су људи стваралачке моћи и јаке способности представљања, експозиције. Али док се песник служи свим својим способностима опажања једнострано, толико колико му је потребно да створи уметничко дело коме је циљ да постигне известан ефекат, и који утиче на читаоца више емотивно, дотле социолог тежи да своме опажању да карактер исцрпности и да из масе појединачних посматрања ствара људске типове и типове људских односа који, у једном срећном систему појмова, чине утисак потлуног, исцрпног сазнања и познавања предмета студије: научар тежи објашњењу, Исшини. #

Кад човек прочита ову Сомбартову књижицу, не може да се отме утиску, да идеје у њој изнете наговештавају епоху у развитку политичке економије, односно социологије. Заиста, ништа није било потребније за ову науку до пречистити основне појмове о њеном научном карактеру. Све дотле, ова је наука морала бити у веома жалосном стању и стално мењати своје основне принципе и методе из крајности у крајност. Отуда су људи који су се бавили овом науком и њеном историјом често падали у очајање, нарочито у временима када су се извесни системи, који су дуго времена важили као апсолутна научна истина, падали и рушили се под ударцима критике, те је завлађивало мишљење да се у овој науци не може ни доћи до каквих сазнања; управо не може доћи до сазнања каква су се од ње очекивала... „Отуда можемо разумети држање правих људи од науке према тој грани знања, на коју они гледају са презирањем које не могу добро да прикрију“ вели Џ. Ингрем у закључку своје Историје Политичке Економије.!' Ингрем наводи доста писаца (В. Беџхота, Г-цу Мартино и тако даље) који долазе до закључка, да „наша наука и није управо никаква наука“ (страна 242, 244 и д). Он закључује да то долази отуда, што су економским студијама

1 Превод М. Радовановића, стр. 261.