Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Висока ВОЈНИЧКА ДИСЦИПЛИНА, ИЗРАДИО Милош М. ВаСИЋ, ПУКОВНИК И МИНИСТАР ВОЈНИ У ПЕНЗИЈИ. Београд, 1909.

И у војним круговима и у војној књижевности много се говори и пише о значају моралног елемента у рату. То несумњиво утврђује да је питање о овом предмету још једнако отворено и да захтева ближе испитивање које би довело до дефинитивног расветљења саме његове суштине.

Писац „Високе Војничке Дисциплине“ мисли да је дошао до оваквог резултата. Он у општем закључку (страна 265) каже: „Ето вам само суштине о војној дисциплини, а све остало зависи од сваке речи, свакога корака, мига и рада заповедника и војника“. Колико је писац успео у томе и да ли је имао право изрећи напред наведене речи, свакојако остаје сваком читаоцу понаособ да прсцени. Једно што несумњиво можемо утврдити то је да је писац за своје излагање употребио систем који није допуштен ни уобичајен ни у једној науци, па ни у расправи социолошких питања.

„Висока Војничка Дисциплина“ скуп је пабирака „из 35 дела немачке књижевности, 14 дела енглеске, 46 дела француске, 9 талијанске и 18 дела словенске књижевности...“ „И ако набрајам дела којима сам се служио, вели писац, ја сам при изради ипак гледао, да дело буде што више моје, ослањајући се на речи искуснога енглескога народа:

„Тћопећ оја ће ћопеће апа об ехргеззед Уа јаз ађ Тозе зућо хжаузњ ђез!“.

(И ако је мисао стара и често изражавана, ипак је

својина онога који ју рече боље.)