Srpski književni glasnik

| : Е “ у ; 3

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 705

„То сам чинио тако, што сам свагда узимао и обрађивао само оно, што ће бити израз и мојега схваћања суштине и битних црта војске и њене спасоносне дисциплине, а одбацивао све, где се са туторима нисам могао сложити.“

Сам нам је, дакле, писац тачно казао на који је начин постало његово дело. Он је узео старе мисли, или још тачније изражено, он је имао своја лична унапред спремљена решења за сваку тачку питања које третира; уредио их је по одељцима и пододељцима, и, у место логичног извођења, оснажио их многобројним подударним цитатима, које нам намеће као какве религијске догме. Ту нема ни помена о једној утврђеној и до краја логички проведеној идеји; научни дух који сумња и отвара врата открићима није у овом послу имао никаква удела; то су разни фрагменти који као целина имају значаја једне читанке, коју би писац могао назвати: „Моје симпатије о војној дисциплини“.

Овакав какав је, овај је рад производ голог резоновања и диалектике, али није анализирање, и према томе лишен је сваке научне вредности. Јер, извесно мишљење, ма чије било, није претежније од другог док једно од њих не буде утврђено за несумњиву истину. Наука се не састоји у парафразирању предрасуда; њен је задатак да врши методичко испитивање и открића. Ми знамо, на пример, обична схватања о топлоти, звуку, електрицитету и тако даље. Али то нису научни појмови који улазе у суштину ствари и откривају је у правој светлости. Они се не добивају маштањем и фразирањем. Треба анализовати и доћи у додир са опипљивим фактима. А она се могу наћи и за социолошка питања и изучавати као спољни видљиви знаци, који су у стању да открију и објасне и природу друштвених и моралних питања.

Х Ј #

Да бисло изложена гледишта проверили, не можемо се упустити у разматрање свих закључака до којих је писац „Високе војничке дисциплине“ дошао. Систематско испитивање сваког од њих (на пример значај религије

45