Srpski književni glasnik

112 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Примећава се још да док проценат кажњених за кривице противу војничких дужности у Немачкој знатно надмаша проценат француске војске, дотле коефициенти који изражавају сразмеру изречених пресуда из општега права нису тако много различни за једну и другу земљу. Оно, дакле, што подиже просечни немачки проценат то је поглавито коефициенат кажњених за погрешке чисто војничке природе.

Како бисмо ово објаснили2

Факта нам казују да је у француској војно правосуђе узастопце претрпело многе измене, које све иду у корист већих гарантија права личности (оптуженога). Такви су, на пример, сви закони који се од пре неколико година доносе: од 15 јуна 1899 (о проширеном праву жалбе), од 2 априла 1901 (ограничења о претходном притвору), од 11 јуна 1901 (олакшавне околности), 28 јуна 1904 (условно кажњавање), 17 априла 1906 (укидање комисије која прегледа пресуде војног суда) и најзад проекти о укидању казнених чета и војних судова уопште.

Да би све то могло тако ићи, професионално појимање ммра узмицати пред јавним мишљењем, па према томе умањивати и сразмера осуђених за чисто војничке кривице. Међутим, у Немачкој војска је више него у Француској засебно тело одвојено од осталог друштва нарочитим кастилским животом. Отуда је овде и професионална свест јача и енергичније се испољава према делима која је негирају, и чини се, дакле, много шира примена кажњавања за кривице противу чисто војничке дужности. То и уздиже просечни проценат кажњених у немачко; војсци, ма да се сразмера кривица из општега закона не разликује у толикој мери од сразмере француске војске.

Али из овога се довде не може закључити да дисциплина слаби тамо где она мање почива на професионалној свести; она тиме само мења своју природу. Уместо готово религиозног ауторитета долази благороднија дис- _