Srpski književni glasnik

А

РОНЕ Зри и

Мр И ера АИ

| Мом с5

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ

циплина која се одржава више општим социјалним, него нарочитим војничким духом. У колико се интерес веће човечности и веће правичности једнодушније осећа, у толико поштовање личног достојанства расте и ублажавање кажњавања постаје и могућно и потребно.

Ну пошто нова дисциплина много мање налази ослонац своје снаге у колективним професионалним осећањима војника, кохезија је слабије осетљива према свему ономе што изгледа да би могло да их поремети. Кад се изгубе узроци нестају и последице. Међутим покушати да се ова осећања одрже у војсци вештачким путем и силом, значило би противити се општим осећањима целога друштва. А вређањем онога што у извесном времену чини највећи део темељу војне дисциплине не бисмо ову ојачали, напротив, учинили бисмо да претрпи штете.

Писац „Високе Војничке Дисциплине“, пошто је изнео многобројна своја и туђа мишљења, на завршетку свога дела каже: „А, осим тога, господо, ја вам препоручујем здрав разум.“ На сваки начин, ми нећемо одрицати ауторитет разуму. Али додајемо да је „здрав разум“ сам по себи близак заблудама и обманама. Стога се баш при студији и треба отрести свих напред створених мишљења, и својих и туђих, па без предрасуда прићи фактима, методично их анализовати и примити само оно што се покаже као несумњива истина.

КАПЕТАН ТодоР Љ. ПАВЛОВИЋ.

Рје Отипдђез хуегћа п155е 1п Зегђјеп пасћ Оизсћапз Сезећх, уоп Гахаг Магкомизсћ. зшсап, 1909.

Ова студија Г. Лазара Марковића оштампана је из једног њемачког часописа за упоредно право, „2енизсћпн! г уегојејсћепде КесћЕмјазепзсћан“, из ХХП књиге. И ако ствар, у главном, правне природе, нас је ипак заинтересовала као један нов прилог литератури о Душановом Законику, а и иначе није без интереса за културну