Srpski književni glasnik

714 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

историју. Али оно, што смо мислили наћи у овом раду, нијесмо нашли. Писац је радио у оскудици све литературе о том предмету, осим неких студија Г. С. Новаковића и Јиречекова реферата из Јагићевог „Архива“, књиге ХХ, та оскудица литературе, нарочито Лингенталова дјела „Јиз отаесо-тотапшт“ и дјела о пријеводу. Хришћанског Закона у „Извђста“ Руског Археолошког Института (1Х), и оскудица познавања повеља и историјских и књижевних дјела наше старе књижевности осјећа се веома много и необично умањава значај овом раду. Студије из српског права и историје његове не могу се апсолутно правити без дубље везе и тачнијег познавања старе српске културе и књижевности. То се најбоље види овдје, кад писац говори о системи у Душановом Законику или о црквеним добрима. Једина корист од ове студије сада је само у неколико примједаба пишчевих, од којих извјесне показују смисао за тачан пут и солидан рад. У осталом, ова је студија и била

више информативна него аналитична, и више општа него детаљна.

Двије три крупније погрешке одају пишчеву брзину. Тако, на примјер, она, да је династија Немањића владала у Србији до пропасти српске државе у ХУ стољећу, или она, да је Свети Сава због својих заслуга за ширење хришћанства у Србији постављен од грчког патријарха за архијепископа. Треба знати да главни организаторски рад Светог Саве у Србији долази иза тога наименовања и да су мотиви грчкога патријарха били други.

У свом тексту Г. Марковић пише за законик (зашто га преписује редовно: закошк») даз Сезефћисћ, док му. је у наслову: Пизсћапз Фезећт. Наши рукописи имају: „законђ благовђрнаго цара Стефана“, „законђ и уставђ“ и „законикљ“. Ја држим да је за појам зборника закона, за скуп њихов, боља ријеч законик, као што је молитвеник зборник молитава, и да је тачнији пријевод тога израза и појма ријечју даз Оезегисћ.

ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ.