Srpski književni glasnik

716 Српски Књижевни ГлАСНИК.

„Мисли о физијоетнологији“. (80, страна 144—161). У овом интересантном раду, писац креће једно код нас још недодирнуто питање. Пошавши са гледишта да „душа човекова није ништа друго до спољашња свест пројецирана у његов нервни систем и физички организам“, писац истиче значај психологије народа и физичке етнологије, која је неправедно занемарена, али која је већма у стању да осветли живот у прошлости но филологија, па и сама историја. У другом делу, писац говори о антропометрији, о њеној терминологији и класификацијама. По данашњим антропометријским резултатима, Срби и Хрвати припадају типу смеђем, брахикефалном, високог узраста, такозваном јадранском или динарском типу, који се, сем наших крајева, налази код Словенаца, Талијана у области Венеције, код Романа, код Француза између Лиона и Лиежа и на Арденима. Нешто измењен тај исти тип налази се код Талијана у долини реке Поа, у Алсасу, у северозападној Чешкој, код Француза у средњем току Лоаре, у Карпатима кол планинских Пољака и Русина, код Малоруса, Арбанаса, Грка, Баска и неких кавкаских племена. “

УВОД У ИСТОРИЈУ ВАСПИТНИХ ТЕОРИЈА. — Може бити да се ни на једном пољу научном код нас више не ради но на педагогији, али то не значи у исти мах да је тај рад оригиналан и стваран. Код нас се махом зауставља на широком развијању најопштијих места педагогије, доказујући масом учених и крупних речи најпростије и најочевидније истине, најосновније и најопштије искуство. Изузегак од таквих педагошких дела јесте превод дела „Увод у историју васпитних теорија“, које је написао Оскар Браунинг, професор Кинкс Колеџа у Кембриџу, а на српски превео (са кога језикаг) Г. Милан Шевић (Издање Задужбине И. М. Коларца Београд, 1909; 80, страна 159; цена 2 динара). Писац је имао намеру, како сам вели, „да да у исти мах и популаран и тачан преглед главних праваца мисли, како се оне јављале, 0 васпитним предметима, а у колико су од важности за садашње доба“. И у том циљу он износи: васпитање у Грка, теорије Платонове и Аристотелове, римско васпитање, хуманистичко васпитање, реалистичке идеје Ратиха и Коменског, натуралистичке идеје Раблеа и Монтања, идеје енглеских хуманиста и реалиста, Лока, језуита и јансениста, Русоа, Песталоција, Канта, Фихтеа и Хер-