Srpski književni glasnik

ђ | | у ђ б | 8 | | |

БЕЛЕШКЕ. 747

барта. Писац је успео у постављеном задатку, и у погледу тачности, трезвености и јасности, ова књига у своме роду има мало равних, и извесно је најбоља историја педагошких доктрина на српском језику. После немачке магле и француске фразе, ова енглеска трезвеност чини истинско интелектуално уживање. Х.

(О НАУЧНОМ ДУХУ У ПРОУЧАВАЊУ КЊИЖЕВНОСТИ. — Из последње свеске „Летописа Матице Српске“ оштампан је чланак Г. Др. Уроша Петровића „О научном духу у проучавању књижевности“. Писац, имајући нарочито пред очима рад у француској књижевности, показује како се позитивни и научни метод успешно почео примењивати у историји књижевности, и како место књижевних критичара све више заузимају место историчари књижевности. И не улазећи у питање како се дошло до нових метода у проучавању књижевне историје, Г. Петровић излаже саме те методе и њихову примену. „..Књижевна историја није. више оно шло је некада била: речник имена, нарочито речник имена великих људи, који штрче у њој, усамљени, независни, необјашњени и необјашњиви, без икаквог додира са средином у којој су никли, без икакве везе са онима који су им претходили и са онима који су дошли за њима, речју, сасвим ван општег тока којом се креће целокупан живот... Књижевна историја данас иде затим да изложи, тачно и прецизно, развој, живот књижевности, и да у њеној непрекидној еволуцији обележи места која припадају великим делима, али не занемарујући при том ни дела мање вредности, чија би слава код савременика често била неразумљива, ако их књижевна историја овако схваћена не би поставила у њихову средину и у њихов моменат“. Интелигентан чланак Г. Петровића је обилан тачним идејама, и биће од користи радницима у нашој књижевности, где се десетинама година радило скроз застарелим методама, и где се тек последњих година почело служити модерним научним и позитивним методом. Жалити је само што је писац дао и сувише збивен облик својим излагањима и разлагањима, и знатан број врло интересантних идеја само означио, без даљих развијања, од којих би могло бити само користи. ЈА