Srpski književni glasnik
7292 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
наш, јер хоће да буде ван света. А све са светом, и ништа без света!
Говорећи тако, пакосно би гледали на изрода, стезали.би песнице и претили.
И чинили су му многа зла.
— Велико је његово срце, говораху, у њега може све стати.
А човек са великим срцем чудио би се њиме, и говораше са одлучним изразом у очима коју су светлеле:
— Оцеви ваши, и оцеви отаца ваших мало су имали срце и уско, јер је мали и узак био живот њихов. Живот није трговина...
Али даље му нису допуштали да говори, и један од оних, на које се сумњало да су му пријатељи, обично би га преклињао да се уклони и да не вређа најсветија осећања света, јер је страховита освета разгневљених синова и ужасно разрачунавање увређених грађана.
У то време догодише се велике несреће у земљи и у граду, и удар за ударом гомилао је жртве за жртвама.
Тада помислише на човека са великим срцем и говораху: — Наша су срца добра за обичне прилике и ниједан од оних који раде са кантаром и аршином не би се никад постидео њих. Али, гле, дошло је време када и то није довољно, већ је потребна храброст и пожртвовање, и када се не може без смелости и одушевљења. Онај наш суграђанин који се прави толико ван света сад нека покаже јели му заиста срце такво као што прича и као што се прича.
И човек са великим срцем радосно леже на посао Радио је са одушевљењем и са прегнућем, подстицао је масу, давао савете, храбрио на добра и лепа дела, а“ сваки пут чупао је комад срца и давао га маси, јер је светини требало много срца, јер га је она мало имала.