Srpski književni glasnik

С",

ДИ Ру УРА У >

1)"

а

а РРА

ПИ СРЕ УРАРТУА ПИР УНИ 5 7

ПРИЧЕ КОЈЕ СУ ИЗГУБИЛЕ РАВНОТЕЖУ. 128

И једног дана би завршен велики рад, повраћен стари мир и поредак, и врати се свет на своје занимање; занатлије узеше понова своје алате, трговци обрисаше прашњаве рафове и седоше опет за своје тезге.

И један од оних за које се сумњало да је пријатељ човеку са великим срцем, сети се њега, и изнесе предлог, који би ипак некако усвојен, поред јаке опозиције старијих, већином гласова, да се нађе човек са великим срцем и да му се захвали на његовом заузимању на општој ствари.

И после дугог тражења нађоше човека са великим срцем на неком усамљеном и пустом месту.

Он је плакао, јер више није имао срца...

Хтео сам да завршим неким афоризмом, на пример, у овом духу: „Тај човек није један. Има их много. Али је судбина њихова једна“. Нећу. Ви бисте погледали крај, назрели наравоученије, и бацили причу не прочитавши је. Ја нећу то, хоћу да је прочитате, да вам се уреже у мозак, да се увуче у ваше срце, да се упије и унесе у вас, па да вас не остави никад. Ја сам злобан. И волео бих кад би вама исто тако тешко било, што је та прича тако истинита, као што је то мени.

П ПИСМО ГОСПОДИНА ТРАЈКА ЋИРИЋА.

Када је Трајко Ћирић умро, цео Београд му је одао достојну пошту. И стари људи памте мало тако импо. зантних пратњи као што је његова била. Ношено је двадесет венаца, певала су сва певачка друштва, трговачко удружење чији је био добротвор и многа друга престоничка удружења присуствовала су корпоративно тој тужној свечаности. Чинодејствовао је из почасти митрополит. На гробу се преко девет говорника опраштало за навек са драгим пскојником, а сви су говорили тако лепо и тако дирљиво да су многима натерали сузе у очи.

468