Srpski književni glasnik

770 Српски Књижевни ГЛАСНИК. Понизној Прошњи и Упућењу, беху изврсне. Његов рад, истина је, пречесто се удаљивао од теорије ових установа. Али да је он поживио коју годину више, вероватно је да би га те установе надживеле, и да би његов самовољан рад с њим заједно био покопан. Његова моћ није била освештана старинским предрасудама. Њу су једино подржавала његове велике личне особине. С тога није требало много стрепити пред једним другим протектором, у случају ако то не би био један други Оливер Кромвел. Догађаји који су следили иза његове смрти јесу најпотпуније оправдање оних који су се трудили да одрже његову превласт. Јер његова смрт расула је цео састав друштва. Војска се дизала против парламента, различити корпуси војске једни против других. Секта бешњаше против секте. Странка роваше против странке. Пресбитеријанци, нестрпљиви да се освете Индепендентима, жртвовали су своју властиту слободу, и забацили сва своја стара начела. Не осврћући се ниједним оком на прошлост, нити тражећи иједне стипулације за будућност, они су бацили своју слободу под ноге једном најбесрамнијем и најнеумољивијем тирану.

Тада наступише они дани који се не могу поменути а да крв не удари у образе, дани робовања без оданости и чулности без љубави, дани сићушних 1талената и џиновских порока, рај ледених срца и закржљалих душа, златно доба кукавице, верског лицемера и роба. Краљ се подло приклањао пред својим супарником да узмогне угњетавати свој народ, понизио се на улогу вице-краља "Француске, и мирно гутао, са самодопадљивом бестидношћу, њезине срамне увреде и њезино још срамније злато. Миловања дворских милосница и лакрдије дворских будала давале су правац једној влади која имађаше таман довољно способности да обмањује, и таман довољно верског уверења да прогони. Начела слободе постадоше спрдња сваког дворског човека, а Анатема Мараната спрдња сваког ђакона што се улагује. На сваком