Srpski književni glasnik

Милтон. 769 лике времена и згоде које је имао да себе увећа, непристрасно посматрају, он нимало не уступа Вашингтону или Боливару. Да је на његову умереност било одговорено исто таквом умерености, нема разлога да се помишља да би он био прекорачио границу коју је сам себи одредио. Али кад је дошао до уверења да парламенат сумња у ауторитет под којим се састаје, и да се налази у опасности да буде лишен и оне ограничене моћи која је била неопходно потребна за његову особну безбедност, тада, мора се признати, он је узео да води самовољнију политику.

Па ипак, и ако верујемо да су Кромвелове намере биле у почетку поштене, и ако верујемо да је био приморао неодољивом силом околности, да скрене с племените стазе коју је био себи обележио, и ако се дивимо, заједно са свима људима из свих странака, вештини и енергији његове сјајне управе, ми не заступамо самовољну и бесправну власт, па ма се налазила она иу његовим рукама. Ми знамо ла је добар устав бесконачно бољи од најбољег деспота. Али сумњамо да је у време о којем говоримо, ради оштрине верских и политичких размирица, сталан и срећан споразум био икако могућ. Избор није био између Кромвела и слободе, него измећу Кромвела и Стјуарта. Да је Милтон добро изабрао, нико не може бити у сумњи, ако се беспристрасно упо-· реде догађаји под протекторатом са догађајима за оних тридесет година које су му следиле, најцрњих и најсрамотнијих у енглеским летописима. Кромвел, и ако на не: правилан начин, очито удараше основе једног система за дивљење. Никад пре њега није се уживала до већег степена верска слобода и слобода расгрављања. Никад није био народни углед боље чуван на страни, нити се икад правда боље вршила на дому. Била је реткост да је ма која опозиција. која није много одударала од отворене побуне, изазивала касније освету слободоумног и великодушног узурпатора. Установе којима је он ударио темељ, као што су изложене у Средствима Владе, иу

49