Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

УтТопљеНнО звоно од ГЕРХАРДА ЖХАУПТМАНА, У ПРЕВОДУ Ристе ОДАВИЋА.

Судбина комада који се пресађују из народа у народ и, поред тога, прелазе, као што је овде случај, из велике и начитане, у врло шарену и неједнаку публику има зацело своје занимљивости. „Уметничко Звоно“ Герхарда Хауптмана, сувише нејасно и за критичаре, али ближе Немцима и немачки образованим људима, који су читали германске бајке, „Фауста“, Ничеа, који су гледали Вагњера и познају Шекспира, који најзад имају осећања за филозофију и мистицизам, удруженим са сентименталношћу, изгледало је на нашој позорници и великој већини наше публике једино као фангастични либрето без музике. Успех који је представа постигла несразмерна је с напором у инсценирању и са трудом глумаца, који је ипак похвалан.

Ова Хауптманова драма, долазећи после читавог низа његових реалистичких покушаја, јесте романтична реакција коц самог писца и његов очајан покушај да се попне једним скоком на висину светске загонетке. Она говори о познатој идеји човека који се диже из реда обичних људи, који греши против богова и мирног, поступног развића природе. Хајнрих је, на супрот Флоријану Гајеру, над-човек, романтичан сањалица, Ибзенов тип, који у атмосфери Шекспировог „Сна једне летње ноћи“ одлази у планину, оставља долину и рад у њој, који је пропао у језеру. Тамо горе он се удружује са Раутен-