Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 775 ништа; али, он му одузима блистање камена, плаветнило мора и шаренило једара. Он их покрива плавом копреном; он претпоставља дану вече и ноћ, а присоју хладовите стране. У томе је његова појезија његовог приморја. Он га хоће таквог, и тада највише успева. Од свих пет слика из овога циклуса, најбоље су оне које су у ноћној, модрој тами или у великој и дебелој сенци. Она на пример која представља лако стрмеобале обрасле ретким чимпресама, _ (бр. 22) које као да силазе полако мору, том чаробном неодољивом мору које привлачи људе и ствари, коме као да је окренуто лице цела приморја. У јакој сенци, кроз коју пробија бисерно светлуцање мора, ово мирно, тихо силажење земље мору, она права дрвета пред којима се осећа бескрајна даљина јесу највећма поетска творевина на целој изложби. Једина, чисто техничка мана, ако се усуђујемо напоменути уметнику, то су оне крупне, сувише правилне шљокице које представљају светлуцање таласића. Може бити да би место њих пљошти удари четкице дали исту јачину, а мање нарушавали глатку површину и утисак мира. Друга лепа слика (бр. 24), обала у ноћи гледана са земље и модар затон над којим се повијају дрвета, такође је лепа. Међу те пејсаже, као оличену душу приморја, стављамо и „Лопудску сиротицу“: опет љубичаста атмосфера ноћи у коју је сликар уоквирио бајку девојке која плива своме драгом. Покрет особе је једино што нам не изгледа срећно.

После ове лепе, поетске душе Дубровчанина и Словенина, који је заволео меланхоличне ноћне изгледе из околине славног Града који је умро, најпре смо привучени јасним сунцем Г-ђе Бете Вукановић. „На мојој Тераси“ је врло леп успех у решавању занимљивог и тешког проблема р]еп-ап-а. На крову једне београдске куће, одакле се виде наше две реке, једна жена под штитом и једно девојче које стоји обасјани су јаким подневним сунцем. Прва особа носи његове просејане и ублажене зраке, који имају ипак топлине на врату, а друга, уздигнута над сирово, снажно осветљеним жутим столом