Srpski književni glasnik

776 Српски Књижевни Гласник.

стоји у љубичастој полусенци између нас и сунца. Та поступност, изведена са много знања, интимна је лепота овог снажног дела, пуног зрачења и ваздуха. Друга, мања слика, „пред огледалом“ такође су топло и пластично израђена женска леђа. „Вечер“ над потоком је занимљива забава палете у маниру Короа. Неколико акварела, међу којима „Кап Мартен“, допуњују физиономију Г-ђе Вукановић као уметнице која познаје и воли сунце и његову игру над стварима.

Г. Лалић је изнео један предмет Мије-а и Жила Бре тона: враћање из поља пред вече и оно расположење које влада на пољима где се леђа сагибају у бескрајном, тешком раду. Он се изражава, као и они француски сликари, покретом и тоном, али са мање среће у овом другом. Његово вечерње небо има једно непријатно, сурово жутило, као што је и профил брда усиљен. Ипак је „Под бременом“ врло лепо инспирисана слика и главно дело Г. Лалића на изложби. Његове „Преподавачице у Дубровнику“ немају оно сунце Г-ђе Вукановић, неједнако су осветљене и без атмосфере. Сенка испод оне жуте мараме морала је бити донекле љубичаста, и оно бело платно и корпе нису ни најмање под сунцем. Још нека извесна расутост у композицији и у изради чини ову слику слабијом од пређашње.

Г. Почек је сликар четвртог низа пејсажа, који су сви мале скице или врло мале слике. Овај уметник, који се код нас први пут јавља, има без сумње великих особина ока и технике: он је сочан, свеж, занимљив за нас по предмету својих слика. Али он нема све што треба сликару предела. Његове скице из Боке и са Ловћена често су без икаквог предмета и поетизирања, а нарочито оскудевају у ваздуху. То им је, изгледа нам, главна мана. Две или три чине леп изузетак, међу којима „Ловћенски висови.“

Неколико покушаја Г. Боривоја Стефановића, у јасном рјет апг-у или сниманих танко, магловито, завршују серију пејсажа, прву по броју и важности. Занимљиво је