Srpski književni glasnik

788 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

ток догађаја у босанско-херцеговачкој прошлости ХУШ и Х1Х столећа, и онако решење босанско-херцеговачког питања, како је ту скоро решено.

Да је ова књига постала у којој другој прилици, без икакве везе с последњим догађајем, и да има друкчију намену, ми не бисмо толико замерали њеној композицији. Али кад писац тс нарочито подвлачи, и позивајући се на своје тврдње у Поговору „Историји Српског Народа“ сматра то као одлику књиге; даље, кад књигу намењује широј публици, која се о ранијем периоду босанско-херцеговачке прошлости могла у довољној мери обавестити и из неких од горе побројаних списа, а то не може учинити и с новијим, много значајнијим периодом ; и, најзад, кад је он сам, дајући питању окупације и анексије цео последњи одељак, обележио карактер књиге · — налазимо да смо у праву пребацити писцу што је погрешно схватио свој задатак, давши књигу, у којој је првом периоду дао два пута више места него другом. И то му се мора замерити нарочито из разлога што се за питање, поводом кога се код шире публике и створило интересовање за прошлост анектованих покрајина – и које је он толико истакао, као и за догађаје који су му непосредно претходили, и извор и узрок не може тражити у старијем периоду него у новом, у коме има чињеница што онаквим догађајима из скоре прошлости народа у Босни и Херцеговини дају специфично обележје, по ком се историја тих двеју покрајина јако разликује од историје других суседних покрајина. И оваква композиција, какву смо ми замишљали наћи у овој књизи, у вези с правилнијом концепцијом политичке историје анектованих покрајина, не само да је тачнија, него би и ово дело по њој израђено било боље. По њој израђена кратка политичка историја Босне и Херцеговине била би и критичније дело негошто је, јер старији период не би био просто преручивање из „Историје Српског Народа“ него посебна разрада историјског градива на новој основи, створеној према битној чињеници, која се кудикамо јаче истиче у каснијем