Srpski književni glasnik

| Научни ПРЕГЛЕД. 787

А као што није тачна концепција кратке политичке историје Босне и Херцеговине, није јој добра ни композиција. Оваква каква је овде, композиција целокупне политичке историје Босне и Херцеговине не одговара ни модерним погледима о обради историје једног народа, државе, покрајине и тако даље, у целини а још мање одговара историјском спису намењеном широј публици поводом догађаја, коме је у књизи посвећен цео последњи (УШ) одељак.

Да књига својом композицијом не одговара модерним погледима о обради историје једног народа, државе, покрајине итд. у целини, и то нарочито спису који је намењен широј публици, довољно је упоредити ову кратку политичку историју Босне и Херцеговине са сличним делима модерних страних историчара. При том поређењу видеће се одмах велика разлика: јер док се на једној страни, код модернлх страних историчара, види да се у таквим делима најподробније излаже модеран период, догађаји блиски садашњици, а у колико се више иде у давнину, да је обим излагању све ужи, да се излагање све више своди на најглавније и најкарактеристичније чињенице, груписане око оне основне која служи за основ излагању, на другој страни, у овој краткој политичкој историји Босне и Херцеговине -— која у главном има два дела, од којих први обухвата прошлост анектованих покрајина, откако се у њима јавља словенски елеменат па до њихова пада под власт Турака, а други део од тог доба па до данас — констатује се обратан поступак: ново доба, које је и иначе у делима оваквог карактера претежније у сваком _ погледу од старијега, а нарочито у књизи с наменом и постанком какви су у ове, заузело је само једну трећину, међутим старије, као споредно, добило је две трећине. Последица такве композиције у главном одмах је од штете, јер док се у старијем периоду сусрећемо чак и са појединостима сувишним за књигу овако малог обима, у другом периоду изостављени су и такви догађаји и појави, без којих је немогуће представити широј публици

50>