Srpski književni glasnik

796 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

Јанеза Менцингера налазе се само одломци: од првога, једна глава из социалнога романа „Агитатор“ (и кратка прича „Из расутих листова“); од другога, одломак новеле из варошког живота „Ванда“; и од Ј. Менцингера, прва глава „Абадона“, сатире у облику бајке, из последњих година рада овог даровитог писца.

Избор писаца и њихових радова који су им најбољи и који су за њих највише карактеристични, учињен је, несумњиво, врло добро, и готово да би се тешко могао начинити бољи на 240 страна обичне осмине. Оваква · каква је, — да додамо да је свуда испод текста уредник за хрватску публику дао и превод непознатих словеначких речи, — ова збирка биће врло згодна ручна књига за оне, међу Србима и Хрватима, који би, јаче се инте-

• ресујући за словеначку књижевност, хтели да се на брзу | руку уведу у познавање најбољих новелистичких радова словеначких; уз то, она ће и код самих Словенаца моћи чинити лепих услуга као врло добра хрестоматија.

У „додатку“, на крају књиге, уредник, Др. Фран Илешић, објавио је и кратак преглед словеначке приповедне књижевности. Тај преглед подељен је на два дела, и у њима се говори о почетцима те књижевности и о њеном класичном периоду, у који Др. Фран Илешић рачуна горњих шест писаца. Ван сумње је да је такав преглед био потребан кад се страној публици први пут даје · једна антологија. Без њега се, чак, не би смело ни бити. Ово, међутим, што је дао Др. Фран Илешић, за кога · знамо да иначе ради брижљиво и марљиво, не задовољава ту потребу. Преглед је врло збијен, са чудним начином излагања, и фамилиарним готово, тако да пре личи на скицу у приватном бележнику него на чланак упу- ћен широкој читалачкој маси са разноликим образовањем, те је недовољан услед тога, и неупотребљив. Било је тешко, до душе, на дванаест страница дати преглед књижевности за читав век, па да буде и довољно јасан, и да се рељефно истакну карактеристичне ствари, али је за публику којој је то све ново, као што је то хрватској