Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 799

ушла су писма личности са којима је Караџић ступио у преписку у добу од 1817 до 1821 (од важнијих ту су: Јеремије Гагић, руски консул у Дубровнику, Сава Мркаљ, Стеван Стратимировић, Јован Гавриловић, Герасим Зелић, Петар И. Кепен, Фридрих Аделунг, А. С. Шишков. У „додацима“ су разна писма српских и страних писаца и јавних радника, неадресована Вуку али у којима има по. датака о њему: Јована Рајића, Симе Милутиновића, Саве Текелије, Димитрија Давидовића, Лукијана Мушицкога, Михаила Витковића, Јована Хаџића, Јосифа Рајачића, Павла Кенгелца, Ђорђа Магарашевића, Милоша Обреновића, Павла Соларића, Кирила Цветковића. Арсе Тео" доровића, Атанасија Стојковића, Глигорија Трлајића, Јоакима Вујића, и тако даљг. Оно што се казало и за раније две свеске „Вукове преписке“ може се поновити и _ за ову трећу: то је публикација капиталне вредности, која баца нову светлост на нашу културу и јаван живот у првој половини Х]Х века, и без које је апсолутно не: могућно проучавати нову српску књижевност и историју. Како је код нас, на жалост, у обичај ушло ориенталско __ развлачење и одлагање, а нарочито када се има на уму како су Вукова дела у опште споро издавана, сл задо вољсгвом је поменути да се „Вукова преписка“ издаје се похвалном брзином, тако да ће наши научни радници ускоро иматина расположењу цело ово дело неисплативе _ вредности. Н.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

МАТИЦА Српска. — Књижевни Одбор држао је 8 (21) маја своју редовну седницу под председништвом г. А. Хаџића, друштвеног председника. На позив Управног Одбора, да Књижевни Одбор да своје мишљење о начину прославе педесетогодишњег службовања председника Матице Српске, Г. А. Хаџића, решено је, да се прослава свакако одржи, а начин се оставља Управном Одбору. Али није мишљења, да се банкет приреди о трошку Матичину. С тога треба књижевним друштвима и појединим важнијим књижевницима тек јавити дани начин прославе. Од стране Књижевног Одељења била би сазвана свечана седница, у којој би један члан држао свечан говор. — Усваја се понуда Г. Др. Милана Шевића, "да се, према одлуци Књижевног Одбора из 1905, у „Књи_ гама Матице Српске“ штампају писма Јелен „Јована Јова“